ИСТОРИЈАТ

Основна школа “Ђура Јакшић” у Кикинди је основана 28. септембра 1950. године. Настава се изводила у више зграда. Тек 1967. године, школа добија своју зграду у улици Светозара Милетића бр.16 где се и данас налази. То је била стара зграда која је једва задовољавала оснвне потребе. Више пута је реновирана и дограђивана. Године 1988. изграђена је нова школска зграда са девет учионица која са адаптираним старим делом чини једну целину. Данас школа има 2500 м2 затвореног и 1600 м2 отвореног простора, има 1160м2 спортских терена. Школа располаже са 12 класичних учионица, кабинета за биологију, хемију, физику, музичко васпитање, информатику, ликовну културу, радионицом за техничко, фискултурном салом, медијатеком и библиотеком. Поред ових просторија школа поседује и кухињу са трпезаријом, чајну кухињу, зборницу, собу за родитеље, за педагога и низ других пратећих објеката. Школа ради у две смене са по 10 виших и 10 нижих одељења. Бројни су успешни радници, инжењери, професори, лекари, спортисти похађали нашу школу, што је потврда успешног рада школе у протеклом периоду, а надамо се да ће тако бити и у будућности.

БИОГРАФИЈА ЂУРЕ ЈАКШИЋА

1832. године у Српској Црњи у Банату, рођен је Ђура Јакшић. Имао је осморо браће и сестара. Као мали Ђура је остао без мајке. Мајчинство је преузела Јакшићева стрина. Стриц је желео да Ђорђе постане свештеник. Основну школу завршио је у Црњи, Хацфелду (Немачка) као и у Сегедину где је уписао гимназију. Убрзо посећује цртачке школе, као што је школа Словака Дунајског где је на годишњој изложби добио две награде (архитектура и слободно цртање), а темишварски лист га хвали као најбољег ученика (учи немачки језик). 1847. отац га је уписао у академију италијанског сликара Марастонија где је био најбољи ученик. Од 1848. године, Ђура је ушао у добровољачке јединице ратовања које су му дале инспирацију за још две слике: “Пад Сентомаша” и “Шиљонски сужњи”. Почео је да пише у својој 24. години у данима најнеповољнијим за књижевни развитак. Нагон ка песничком стварању и природни таленат врло брзо је дошао до пуног изражаја. Јакшићево књижевно дело је тројно: лирско, приповедачко и драмско. Међутим, обично се каже да је он искључиво лиричар.

Неузвраћена љубав Емилије (Миле) у Ђуриној поезији оставила је трагове (као што је песма “Мила”) и сликарству (“Девојка у плавом”). После неколико година, 16.јуна 1861. оженио се ћерком учитеља Симе Николића, Христином, са којом је имао два сина и ћерку. Тешко болестан, интензивно је радио на “Станоју Главашу” и завршавао први део приповетке “Српско чобанче”. Умро је новембра 1878. године.

 

  • Шта у Кикинди имају заједничко Сава Текелија и Светозар Милетић?
  • Основну школу Ђуру Јакшић.

Наша школа, смештена је управо на углу ових двеју улица, недалеко од самог центра града.

Некада интернат Манастира свете Тројице, половином 20. века претворен је у школу. Временом, број ученика школе се повећавао, стари простор постао је тесан, па је 1988. године дограђен нов део, који ми и данас називамо новим. Школска фискултурна сала прва је сала овог типа саграђена у Кикинди.

Школа данас има 560 ученика, распоређених у 24 одељења (у сваком већу по 3). Поред редовне наставе, од 2007. године у школи је отворен и продужени дневни боравак. Настава се одвија у две смене које се мењају недељно. За ученике нижих разреда, настава се одвија у матичним учионицама, док се настава у вишој смени одвија по принципу кабинетске наставе. Школа броји 55 запослених.

Наша школа је, по много чему, различита и препознатљива.

Поред редовних наставних предмета у школи су заступљени факултативни и изборни предмети предвиђени законом о васпитно образовном раду.Тако ученици поред енглеског језика, као првог страног језика уче и италијански језик, као и мађарски језик као факултативни предмет .

Факултативни предмети пружају деци могућност да истражују и нека друга подручја ,па тако у Домаћинству месимо колаче, Од играчке до рачунара упознајемо свет технике и виртуалне стварности…

Нисмо ми активни само у интелектуалној сфери! Трудимо се да наши ученици развијају и спортски дух и здраво тело па су тако стони тенис, рукомет и одбојка, спортови за које ученици могу да се определе.

Али, оно што нашу школу највише карактерише и разликује од осталих школа у граду, јесу ваннаставне активности које су заиста бројне и разноврсне. Кроз њих испољавамо нашу креативност.

Инспирација и мотив за сваку активност су наши ученици, односно жеља да обавезу која се зове основна школа, учинимо што пријатнијом и занимљивијом.

Народна традиција, породица, друге земље, толеранција, само су неке од тема које нас покрећу и из којих су никле представе, игрокази, целодневне активности, дружења, спортски сусрети.

Веома смо активни и у локалној средини. У континуитету остварујемо сарадњу са Културним центром, Народном библиотеком „Јован Поповић”, Туристичком организацијом Кикинда, Народним музејом, Центром за стручно усавршавање.